Citat

Aniversário do Carlos

Domaćin: o aniversáriante Datum i vreme: 1. avgust 2009 u 15:00 Vidi ovaj događaj u okviru usluge Windows Live                              Wavy Text Generator - MySpace Layouts

Pjotrovska su u Srbiju došli kao prognanici iz Rusije nakon Oktobarske revolucije.
Olja je u Kragujevcu živela sve do dolaska u Beograd, gde je studirala vajarstvo na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu.

Mada je upisala vajarstvo, od samog početka se uglavnom bavila slikarstvom.
Godine 1957. završila je Akademiju likovnih umetnosti u klasi profesora Sretena Stojanovića.
Po završetku postdiplomskih studija, 1962. godine, dobila je posebno priznanje i stipendiju Fordove fondacije za nastavak studija u SAD-u.

Sa grupom slikara - Leonidom Šejkom, Milićem od MačveMilovanom Vidakom, Svetozarem

Samurovićem, KostomBradićem, Sinišom Vukovićem i drugima, 1959. godine,

kao jedina žena slikar, osnovala je grupu "Mediala", koju su predstavljali mladi slikari, pisci, filozofi, arhitekte, kompozitori. Svim članovima "Mediale" bila je zajednička jedna jedina ideja: beskrajna ljubav prema umetnosti i beskrajno

verovanje  u njene sveukupne moći.

Olja Ivanjicki je imala 87 samostalnih izložbi u zemlji iinostranstvu. Šezdesetih godina prošloga

veka prva je prva je počela sa pop artom u Beogradu, a pripremala je i izvedbe koje se pamte.

Njene slike nalaze se u mnogim muzejima i galerijama širom sveta.Između ostalog,

izlagala je u muzeju "Metropoliten" u Njujorku, Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Muzeju moderne umetnosti u Skoplju i na fakultetu "Dobs Feri" u Njujorku. Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja. Izabrana je za najboljeg slikara dvadesetog veka u Jugoslaviji na osnovu glasanja sprovedenog među jugoslovenskom publikom.

Dobitnik je i "Sedmojulske" i "Vukove" nagrade za životno delo, najvećih priznanja u zemlji.

www.mgb.org.yu

www.madlart.com

Kći Leonarda da Vinčija, kako je uvodni tekst za monografiju "Očekivanje nemogućeg"

naslovila brita istoričarka umetnosti Su Habrad, pišući o našoj čuvenoj slikarki Olji Ivanjicki, dobila je ovom knjigom trajni spomenik, a sa nama i u nama ostaće zauvek!

Olja je samo nastavila svoje traganje i ostvarivanje nemogućeg! 

 

RADE ŠERBEDŽIJA

GLUMAC, PESNIK, MUZIČAR, PROFESOR I ŠTA JOŠ REĆI?

RADE ŠERBEDŽIJA: rođen  27.07.1946.god.

u Hrvatskoj, mesto Bunić kod Korenice.

 

mojasrbija.net

        

     www.nadlanu.com                                      yuforum.net  

                

 

         Diplomirao je 1969. na Akademiji za pozorište, film i televiziju u Zagrebu,

nakončega je ubrzo angažovan u zagrebačkom Dramskom teatru "Gavella". Nakon

toga naizmjenično radi kao slobodni umetnik, s’ angažmanom u HNK Zagreb, te ponovo

u "Gavelli". Nadaren, posebne glumačke tehnike, glumac  racija i temperamenta, sugestivan, izvanredne dikcije, s’ lakoćom izvodeći i fizički najteže scene.

Pokazao se podjednako uvjerljiv u ulogama klasičnog (npr. Shakespeareovi Hamlet i Richard III) i modernog repertoara (npr. Ibsenov Peer Gynt-)  u raznim žanrovima, u pozitivnim i u negativnim likovima. Dobitnik je mnogih priznanja (triput nagrađen na Sterijinom pozorju,) Nagrada "Vladimir Nazor", Nagrada "Dubravko Dujšin", Nagrada "Orlando" na Dubrovačkim ljetnim igrama). Na filmu debituje s’ sporednom ulogom u Iluziji (1967) K. Papića, dok prvu glavnu - mladića na životnoj prekretnici - tumači u ’’Gravitaciji’’ ili fantastičnoj mladosti činovnika Borisa Horvata (1968) B.Ivande. Od

tada sve češće nastupa u glavnim ulogama dobijajući popularnost i ulazeći u krug najperspektivnijih jugoslavenskih glumaca - u filmovima raspona od ratnih

drama, do savremene tematike.

Tako su početkom 70-ih godina zapažene njegove uloge komunističkog aktiviste dezorijentisanog u privatnom životu u ’’Crvenom klasju’’ (1970) Ž. Pavlovića i seoskog mladića suočenog s’ nepravdom u Predstavi ’’Hamleta u selu Mrduša Donja’’ (1973)

Krste Papića. U to vreeme ističe se i u filmovima koji kritički oslikavaju jugoslavensku savremenost, kao kompozitor kod kojeg prevladava karijerizam (što potvrđuje njegovu sposobnost karakterizacije moralno, ambivalentnih osoba) u filmu Bravo maestro (1978) Rajka Grlića (Zlatna arena u Puli) i u naslovnoj ulozi u ’’Novinaru’’ (1979) Fadila

Hadžića Najuspješnija filmska godina za Šerbedžiju je verovatno bila 1986. kada sa dve uloge u filmovima dobijaju titulu najuspješnijih na ’’Pulskom festivalu’’: revolucionara koji

se ne snalazi u poratnom vremenu u "Večernjim zvonima" Lordana Zafranovića (Zlatna arena) i radnika ogorčenog siromaštvom i "životnim nedaćama u Snu o ruži" Ž. Tadića (Velika povelja u Nišu). Velikog radnog potencijala, s uspehom glumi i na televiziji: u tv-serijama "U registraturi", Nikola Tesla (u naslovnoj ulozi), ’’Prosjaci i sinovi’’ i ’’Bombaški proces’’ (kao Josip Broz Tito).

Godine 1982. dobio je godišnju nagradu australske televizije ’’Sammy ’’za glavnu ulogu

u australskoj televizijskoj ekranizaciji drame Oslobođenje Skoplja -D. Jovanovića. Objavio

 je 2 zbirke pjesama: ’’Promjenljivi’’ i ’’Crno, crveno’’. Bio je predavač scenskog govora i glume na Akademiji za pozorište, film i televiziju u Zagrebu, te kao vanredni profesor glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Godine 1992. odlazi u svet gdje se takođe probio kako sjajan glumac. I ako je već glumio

 u 80-ak filmova distribuiranih uglavnom na području bivše Jugoslavije, proboj u svjetske vode zadobio je filmom "Hanna's War" (1988) te filmom "Before the Rain" (1994) Milče Mančevskog. Godine 1996, Šerbedžija je igrao oca izbeglice u filmu "Belma" te novozelandskog imigranta u filmu "Broken English". Potom su usledile uloge u vodećim hollywoodskim filmskim ostvarenjima, u filmovima "Space Cowboys", "Mission: Impossible 2", "Mighty Joe Young", "Snatch" itd.

Rade je poznat i po čitanju poezije te pozorišnim predstavama. Pokrenuo je i novi teatar "Ullysses" u Puli, koji je premijeru doživio s’ predstavom "Kralj Lear" na Brijonima pod režiserskom Lenke. Rapalicom njegove supruge di s’ mnogim velikim imenima, a s’nekima

od njih kao što su; Vanessa Redgrave, Phillip Noyce ili Tom Cruise. Radio je i sa slavnim Stanleyom Kubrickom i Clintom Eastwoodom , ali Rade je ostao dosledan sebi izjavama

kako su: "dobri su režiseri jednako dobri svugdje na svijetu, a glumci se prepoznaju već pri prvom pogledu", sećajući se glumaca s’ naših prostora kao što su; Inge Apelt ili Miodrag Krivokapić. Uz porodicu Šovagović, Šerbedžija sa svojom decom iz prvog braka, Danilom

koji studira film u Americi i Lucijom, dobitnicom Zlatne arene za ulogu u filmu "Polagana predaja", na dobrom je putu ostvariti još jednu jaku "porodičnu manufakturu" na ovim prostorima.

FASCINANTNA  INTERPRETACIJA- ČITANJEM ili

RECITOVANJEM POEZIJE, RADE ŠERBEDŽIJA PLENI

VELIKI BROJ NAS, SLUŠALACA!

        

RADE ŠERBEDŽIJA- UZALUD JE BUDIM

Budim je, zbog sunca
koje objasjava sebe biljkama. 

 Zbog neba razapetog između prstiju.Budim je zbog reči

koje peku grlo, volim je ušima.
Treba ići do kraja sveta
i naći rosu na travi.
Budim je zbog dalekih stvari
koje liče, na ove ovde.
Zbog ljudi, koji bez čela
i imena prolaze ulicom.
Zbog anonimnih reči, trgova.
Budim je zbog manufakturnih pejsaža,
javnih parkova. Budim je zbog ove naše planete,
koja će možda biti mina,
u raskrvavljenom nebu.
Zbog osmeha u kamenu,
drugova zaspalih izmedju dve bitke,
kada nebo više nije bilo veliki kavez za ptice, nego aerodrom.
Moja ljubav, puna drugih
je deo zore, koju budim.
Budim je zbog zore, zbog ljubavi,
zbog sebe, zbog drugih.
Budim je, mada je to uzaludnije,
nego dozivati pticu zauvek sletelu.

Sigurno je rekla, neka me traži
i vidi da me nema.
Ta žena sa rukama deteta,
koju volim.

To dete koje je zaspalo
ne obrisavši suze koje budim.
Uzalud, uzalud, uzalud,
uzalud je budim,
jer će se probuditi
drukčija i nova. Uzalud je budim,
jer njena usta
neće moći da joj kažu.
Uzalud je budim
ti znaš, voda protiče,
ali ne kaže ništa.
Uzalud je budim,
treba obećati izgubljenom imenu,
nečije lice u pesku.
Ako nije tako, odsecite mi ruke
i pretvorite me u kamen.

VELIKAN GLUMIŠTA SA NAŠIH PROSTORA!

RADE ŠERBEDŽIJA

 

    Ps.biografija preuzeta sa:

    http://bs.wikipedia.org/wiki/Rade_%C5%A0erbed%C5%BEija#Biografija

      Tekst sam prevela, sa hrvatskog, na srpski jezik.

                             Nada-Barbara

RADE ŠERBEDŽIJA

GLUMAC, PESNIK, MUZIČAR, PROFESOR I ŠTA JOŠ REĆI?

Page: - No3.

 

 

Page: - No5.

   

 

 

 

 

Hulio je kao adolescent i student prava proveo igrajući fudal. Imao je talenat koji je obećavao i koji mu je kasnije omogućio da igra u nacionalnom timu golmana za Real Madrid soccer team Bio je profesionalni sportista kog nije ineteresovala muzika. "Ja sam bio jedan od najboljih mladih fudbalera u mojoj zemlji.Nikad ne znaš u kojim godinama možeš postati zvezda, ali to je bio moj san." kaže Hulio.

U dvadesetoj godini kad je već bio poznati fudbaler sa perspektivom da napravi sjajnu karijeru u sportu, imao je saobraćajnu nesreću. Dok je neoprezno vozio u krivini auto mu se prevrnuo. Nekoliko meseci kasnije progresivno slabljenje refleksa i povećano smanjenje osećaja za ekstremitete dovelo je Hulia do nemogućnosti hodanja. Dijagnostikom je otkriveno da je došlo do krvaljenja, koje je uzrokovalo uklještenje u kičmi. Posle operacije ,došlo je do paralize donjih extremiteta .Hulio je rekao:"Osećao sam se kao da sam umro." Ipak postojala je nada za izlečenje. Kičma je bila povređena, ali ne i potpuno oštećena. Dva meseca posle nesreće, medicinska sestra je Huliu, koji je bio vezan za krevet, donela gitaru. Uperiodu rehabilitacuje, počeo je učiti sviranje na gitari, pisao poeziju i slušao radio. Uz dosta napora , lečenjem i rehabilitacijom, Hulio je ponovo, nakon četiri godine, prohodao.

Na Univerzitetu Kembriđž Complutense University of Madrid gde je studirao prava i svirao u lokalnim klubovima. Imao je prvi javni nastup na Španskom muzičkom festivalu gde je pobrao sve nagrade pesmom "Život je pravedan".. U roku od dve nedelje festivalska pesma je bila singl broj jedan u Španiji i inicirala njegovu novu karijeru kojom je ubrzo dostigao status super zvezde. "Uspeh mi je bio poznat iz sporta, ali njime više nisam mogao da se bavim. Nisam mogao da preživim bez svetla pozornice", rekao je Hulio kad je već imao izgrađenu karijeru i popularnost super star zvezde.

Uz pomoć svoje porodice, uspešno se oporavio. Odlazi u Englesku i na univerzitet ‘’Bell’’s Language School in Cambridge studira engleski jezik. U slobodno vreme, peva u lokalnom klubu melodije od Tom Jones, Engelbert Humperdinck  и The Beatles. U tom periodu upoznaje devojku Gwendolyne Bollore,  koja će kasnije nadahnuti, jedan od njegovih najpoznatijih hitova "Gwendolyne". 1968.god. podpisuje ugovor sa Columbia Discos label.

Tri godine kasnije ženi se sa , Isabel Preysler Arrastria, sa kojom ima troje dece; "Chabeli" "María Isabel, rođena 1.08.1971.god., Julio José, rođen 25.02.1973.god. i Enrique Miguel, rođen 8.05.1975.god.-.( Enrike koji je krenuo očevim stopama ). Brak sa Isabel Preysler Arrastria, poništen je1979.god

Od 1990.god.,Hulio ima još četvero dece sa svojom drugom dugogodišnjom partnerkom Miranda Johanna Maria  zadnje dete je dobio 2001. godinee.

Sredinom osamdesetih godina , njegov prvi album ’’1100 Bel Air Place. koji je izašao u Americi sa hit singlom "To All The Girls I've Loved Before" prodat je u 3.000.000 primeraka.

Najveće hitove poput ''Manuele'', 'To All the Girls I've Loved'', ''My Love''. Pevač je inače poznat po svojim melodičnim baladama, koje je radio u duetu s najvećim svetskim muzičkim imenima - Stivijem Vonderom, Stingom, Dajanom Ros...

Osim što je poznat kao pevač i kompozitor Hulia prati glas zavodnika i ljubavnika Pevač koji je ušao u Ginisovu knjigu po broju  prodatih albuma. Izdavao je pet albuma godišnje, na pet različitih jezika (šanski, portugalski, engleski, francuski i italijanski)... Sve turneje širom sveta su mu bile rasprodate. Nastupao je na svim važnijim mestima širom sveta uključujući i tri nastupa u Belojkući. Hulio Iglesias je prodao preko 250 miliona ploča i primio više od 2600 platinastih i zlatnih priznanja.

Nakon nemilih događaja u porodičnoj kući, kidnapovanje njegovog oca i na sreću pronađenoh, Hulio i njegova porodica su se odselili na bezbednije mesto _Miami Beach. On i njegova porodica imaju posede u Punta Cana, Dominican Republic; Miami, Florida; and Marbella, Spain

MALI OMAŽ, NJEGOVIH FANTASTIČNIH

VOKALNIH INTERPRETACIJA

                                       Ps. na sledećim  stranama bloga, preslušajte još par  kompozicija !                                                        

 

"Jednog dana, kad sam bio prva godina srednje škole, video sam jednog dečaka iz mog razreda kako ide kući.Zvao se Kyle. Izgledalo je, kao da nosi kući sve knjige.Pomislio sam: "zašto bi neko nosio sve svoje knjige kući u petak? Ovaj zaista mora biti da je štreber."

Sam sam imao lepo isplaniran vikend (slavlja i fudbalska utakmica s’ prijateljima sutra popodne), zato sam samo slegnuo ramenima i produžio dalje. Hodajući, video sam da prema onom dečaku ide grupa dece. Potrčali su k’ njemu, srušili mu knjige na tlo i podmetnuli mu nogu, tako da je pao u blato. Njegove naočare su odletele i video sam kako se zaustavljaju desetak koraka od njega. Pogledao je prema gore i video sam mu tugu u očima. U srcu sam saosećao s njim. Potrčao sam prema njemu, i dok je puzeći tražio svoje naočare, ugledao sam suzu u njegovim očima. Dodajući mu naočare, rekao sam: "oni dečaci su budale. Zaista bi već morali da odrastu. Pogledao me i rekao: "Hej, hvala!" na njegovom je licu bio velik osmeh, jedan od onih koji izražavaju iskrenu zahvalnost. Pomogao sam mu da pokupi knjige i upitao ga gde živi. Pokazalo se da živi blizu mene, pa sam ga upitao, kako to da ga nisam ranije viđao. Rekao je, da je pre išao u privatne škole. Pre toga se ne bih nikada družio s nekim, ko je pohađao privatnu školu. Celim putem do kuće išli smo peške i pomogao sam mu da nosi deo knjiga. Pokazalo se da je zanimljiv dečak. Upitao sam ga da li bi hteo s mojim prijateljima da igra fudbal? Rekao je da želi. Družili smo se celi vikend, i što sam bolje upoznavao Kyle-a, sve više mi se sviđao. Moji prijatelji bili su istog mišljenja.

Došao je ponedeljak jutro i tamo je opet bio Kyle s’ ogromnom hrpom knjiga. Zaustavio sam ga i rekao: "Ti ćeš zaista da nabildaš mišiće s’ tom hrpom knjiga, koje nosiš svaki dan!" Samo se nasmejao i dao mi polovinu knjiga.

Kroz sledeće četiri godine Kyle i ja postali smo najbolji prijatelji. Na zadnjoj godini počeli smo da razmišljamo o faksu. Kyle se odlučio za Georgetown a ja za Duke. Znao sam da ćemo zauvek biti prijatelji i da kilometri nikad neće biti problem. On je hteo da postane lekar, a ja sam ciljao u poslovne vode uz pomoć fudbalske stipendije.

Kyle je bio zadužen za oproštajni govor u našem razredu. Celo vreme zezao sam ga da je štreber. Morao je da pripremi govor za maturu. Radovao sam se što ja nisam morao da idem na binu i govorim. Na dan mature video sam Kyle-a. Izgledao je fenomenalno. On je bio jedan od onih koji su zaista pronašli sebe kroz srednju školu. Malo je mišićima popunio svoju figuru i vrlo je dobro izgledao sa naočarima. Imao je više sudara nego ja i devojke su ga obožavale, tako da sam ponekad bio ljubomoran. Danas je bio jedan od tih dana. Video sam kako je nervozan zbog svog govora. Zato sam ga lupio po leđima i rekao: "Hej, veliki čoveče, bićeš odličan!" Pogledao me jednim od onih zahvalnih pogleda i nasmejao se. "Hvala", rekao je. Nakašljao se i počeo govor. "Matura je vreme da zahvalimo svima onima koji su nam pomagali tokom ovih teških godina. Svojim roditeljima, učiteljima, braći, sestrama, možda treneru ... ali najviše svojim prijateljima. Ovde sam, da vam kažem, da je biti nekome prijatelj, najveći dar koji toj osobi može da se da. Ispričaću vam priču.

‘’Gledao sam u svog prijatelja u neverici, dok je on pričao priču o danu našeg prvog susreta. Preko vikenda je nameravao da se ubije. Govorio je o tome, kako je ispraznio ormarić, da posle njegova mama ne bi morala da dođe i nosi kući njegove stvari. Duboko me pogledao i uputio mi mali smešak. "Hvala bogu, bio sam spašen. Moj prijatelj me je spasao od smrti."

Čuo sam uzdah, koji je putovao kroz masu, dok je taj zgodni, popularni dečak pričao o svom najgorem trenutku. Video sam njegovu majku i oca kako me gledaju i smeše mi se onim istim zahvalnim osmehom. Tek sam tada shvatio pravu dubinu svega toga. Nikad ne potcenjuj moći svojih dela. Jednim malim gestom možeš nekome da promeniš život. Na bolje ili na gore. Bog nas "pušta" u naše živote, da na neki način utičemo jedni na druge. Tražite Boga u drugima.

 

"PRIJATELJI SU ANĐELI, KOJI NAS DIŽU NA NOGE,